Праштајте браћо и сестре, нека вам је Богом просто и лак вам пост

Помаже Бог браћо и сестре, Мир Божији добрим људима.

  За православне Хришћане који користе јулијански календар, 21 фебруара (6 марта) 2006 године Господње почео је „Часни пост“. За Хришћане који користе грегоријански календар, Часни пост је почео недељу дана раније. У овом времену до Васкрса хришћани се припремају да са највећом радошћу дочекају празник Христовог Васкрсења. Овај „празник над празницима“ није само симбол православног Хришћанства и његове Свете Вере, већ и дан поновног васкрснућа Цркве Божије од смрти греха.

  Као што је Адам „дрветом познања“ изгубио рај и близину Божију, тако је разбојник на „дрвету Голготском“ покрај Исуса Христа распетога, покајањем задобио Царство вечно и пришао Господу. Света Тројица нас је створила по лику своме и као такви имасмо слободу избора од свога познања и још увек је има док се не одрекнемо Сведржитеља. Својим слободним избором губимо, али и задобијамо слободу избора. Док смо под заштитом Господњом слобода је неограничена јер ни Бог ничим није ограничен. Када се одлучимо на напуштање Његове близине суочавамо се са ограничењима која можемо превазићи једино силом Божијом.

  Поучен речима Светога писма, сваки хришћанин пред почетак Часног поста тражи опроштај и мири се са свима. То је начин да се бреме праотачког греха јавно исповеди и преда душа на чување Ономе, који је са успехом прошао искушења постом од 40 дана, пре него што је живот свој положио на Крст Часни за спасење света. Јер у време мрачно, Исус Помазаник прикупљаше Израиљ ка закону Мојсијевом да би се вратили Оцу Небеском. Тада им даде лек непролазни: опроштај грехова. Покајањем Давидивим учимо се покајању свакодневном с пажњом, да се више такви и слични греси не чине, и да због наше грешности опраштамо другима и лакше поправљиве грехове.

  Да би смо са љубављу пришли један другоме треба да се догоди „метаноја“ (преображај), да се целим својим бићем покајемо за грехе наше и опростимо и отпустимо у миру браћу нашу, да их за време поста не пече савест и грех мржње. Јер, где љубави нема мржња успева, расте и чичка се трњем зависти, гнева и похоте. Једино љубављу можемо проћи сва искушења која нас свакодневно спотичу и бацају на паклене муке. Зато нам је из милосрђа Спаситељ и предао највеће оружије под капом небеском: „љубите брат брата...“, да би сачувавши брата свога од пада спасили његову душу а своју сачували. Зато праштајмо једни другима и чувајмо се тешких речи и гнева према саборцима у Часном посту.

Праштајте браћо и сестре, нека вам је Богом просто и лак вам пост. Мир Божији добрим људима.

Ваш брат у Христу ђакон Горан