ꒌ Православни Хришћани
† интернет Православље

понедељак, март 06, 2006

Праштајте браћо и сестре, нека вам је Богом просто и лак вам пост

Помаже Бог браћо и сестре, Мир Божији добрим људима.

  За православне Хришћане који користе јулијански календар, 21 фебруара (6 марта) 2006 године Господње почео је „Часни пост“. За Хришћане који користе грегоријански календар, Часни пост је почео недељу дана раније. У овом времену до Васкрса хришћани се припремају да са највећом радошћу дочекају празник Христовог Васкрсења. Овај „празник над празницима“ није само симбол православног Хришћанства и његове Свете Вере, већ и дан поновног васкрснућа Цркве Божије од смрти греха.

  Као што је Адам „дрветом познања“ изгубио рај и близину Божију, тако је разбојник на „дрвету Голготском“ покрај Исуса Христа распетога, покајањем задобио Царство вечно и пришао Господу. Света Тројица нас је створила по лику своме и као такви имасмо слободу избора од свога познања и још увек је има док се не одрекнемо Сведржитеља. Својим слободним избором губимо, али и задобијамо слободу избора. Док смо под заштитом Господњом слобода је неограничена јер ни Бог ничим није ограничен. Када се одлучимо на напуштање Његове близине суочавамо се са ограничењима која можемо превазићи једино силом Божијом.

  Поучен речима Светога писма, сваки хришћанин пред почетак Часног поста тражи опроштај и мири се са свима. То је начин да се бреме праотачког греха јавно исповеди и преда душа на чување Ономе, који је са успехом прошао искушења постом од 40 дана, пре него што је живот свој положио на Крст Часни за спасење света. Јер у време мрачно, Исус Помазаник прикупљаше Израиљ ка закону Мојсијевом да би се вратили Оцу Небеском. Тада им даде лек непролазни: опроштај грехова. Покајањем Давидивим учимо се покајању свакодневном с пажњом, да се више такви и слични греси не чине, и да због наше грешности опраштамо другима и лакше поправљиве грехове.

  Да би смо са љубављу пришли један другоме треба да се догоди „метаноја“ (преображај), да се целим својим бићем покајемо за грехе наше и опростимо и отпустимо у миру браћу нашу, да их за време поста не пече савест и грех мржње. Јер, где љубави нема мржња успева, расте и чичка се трњем зависти, гнева и похоте. Једино љубављу можемо проћи сва искушења која нас свакодневно спотичу и бацају на паклене муке. Зато нам је из милосрђа Спаситељ и предао највеће оружије под капом небеском: „љубите брат брата...“, да би сачувавши брата свога од пада спасили његову душу а своју сачували. Зато праштајмо једни другима и чувајмо се тешких речи и гнева према саборцима у Часном посту.

Праштајте браћо и сестре, нека вам је Богом просто и лак вам пост. Мир Божији добрим људима.


Ваш брат у Христу ђакон Горан

Ознаке: ,

3 Comments:

  • I actually have no idea what you are saying, but your "writing" looks pretty cool! South Africa

    By Blogger Liesel, at 18/3/06 20:55  

  • ЦРКВЕНО ПРАВИЛО О МОЛИТВИ И ПОКЛОНИМА

    Не узалуд, нити како им на ум паде изнеше свети Оци учење о светим поклонима и молитвама, и Цркви устав предадоше, него разум имајући у погледу светих поклона и молитава, и са исправном мишљу да ћемо од овога плода имати. Најпре ћемо о великим поклонима говорити, који се током свете велике Четрдесетнице и у другим постовима упражњавају, као што то напред (= у претходном излагању) љубави вашој препоручисмо, из древних пергаментских светих књига преписавши и испитавши оне који су у овоме искусни – шта се назива великим поклонима, на који се начин они имају чинити и када се предвиђају уз молитву светога Јефрема; јер када се приближи време да се чине свети велики поклони, тада свако, узневши руке, а заједно са тим и чувствене и умне очи к Богу, као што и божанствени апостол Павле учи, пишући Тимотеју: «Хоћу», вели, «да се људи моле на свакоме месту, подижући свете руке без гнева и двумљења», нека отпочне молитву са умиљењем и страхом Божијим, и даром суза, ако га има, и нека се овако моли молитвом светога Јефрема Сиријскога, говорећи: «Господе и Владару живота мога», стојећи смерно и нетремице гледајући ка Богу душевно и телесно; и, узневши молитву, нека начини велики поклон, колико може главом до земље сагнути се; онда, подигавши се и ставши смерно, опет се исправивши као и пре, душевно и телесно управљајући поглед свој ка Господу, нека се моли, говорећи други део молитве светога Јефрема: «Дух целомудрености:», и, завршивши, опет нека начини велики поклон, на начин на који је то већ указано. И, поново се усправивши, нека изговори трећи део молитве светога Јефрема: «О, Господе Царе, дај ми да увидим моја прегрешења:», и, завршивши је, опет нека начини трећи велики поклон...


    Типикон, Кијев; превод проф. др Ксеније Кончаревић

    ceo tekst na http://www.bfspc.bg.ac.yu/kapela/index.html

    By Anonymous Анониман, at 19/3/06 23:57  

  • Бог помогао брате Прокопије. Хвала на подршци и наврати кад можеш. Ако имаш жеље и воље придружи нам се на бранику Православља. Ђакон Горан

    By Blogger Ђакон Горан, at 23/3/06 02:41  

Постави коментар

<< Home


  
Православни Хришћани † Chrétien Orthodoxe † Ορθόδοξους Χριστιανούς †
† 동방정교회 † 東正教 † נצרות אורתודוכסית † Православное христианство † Christian Orthodox †