Хлеб наш насушни

на дан рођења Пресвете Богородице

Шта је Храм Божији до место састанка верујућих и јединога и живога Бога. А ко су верујући до деца Божија, усиновљена Сином Божијим, Исусом Христом, који се дао свету као Хлеб Живота - „Хлеб наш насушни”. А како су постали усиновљеници ако не Светом Вером, творећи вољу Божиј, и творећи дела достојна онога који нас је створио, побратимио и прославио пред Оцем Небеским.

Ако почнемо од питања: шта је храм Божији, морамо се осврнути и на друге верујуће системе да би нам било јасније зашто је велика разлика између станишта и посвећеног места. Док је код Хришћана храм Божији (посвећено место) срце, као духовно средиште сваког верујућег појединца, код других заједница је то дом као станиште које је одређено за место боравка божанст(а)ва. Тако док је Хришћанима кроз векове било довољно двоје или троје верујућих за вршење својих Богослужења (без обзира на место или услове), код других се није могло замислити никакав обред без домова (станишта) или приказа божанстава.

За разлику од личних молитава упућеном Господу, традиција окупљања и саборишта верујућих Хришћана је произишла из заједничких славославља Господа због остварења свог обећаног доласка и спасења како сада тако и у векове векова. Станиште је увек било место заједничких молитава, радости и весеља, те знак добре воље према свим људима. На оваквим местима су могли да се излече, насите Хлеба Живота и напију Воде Живе, и чују благу вест о Исусологији - „науци Спасења”. Данас таква места називамо храмом или црквом, јер се на њима сабирају појединци који носе храмове у себи те чине Цркву, као место богослужења и вероисповедања верујућих и на земљи као и на Небесима.

То несебично заједничарење у састанку са Богом, лицем у лице могли су остварити само Богопримци који отворише своје храмове Господу и ближњим својима. Они су верујући у Бога постали браћа и сестре Исуса Христа. По Домостроју Господњем, Бог Отац их је довео Исусу Христу који им је очистио срца и опростио грехе, излечио све њихове телесне и духовне тегобе и залечио све ране, те дао Себе као Хлеб који силази са Небеса и даје живот свету. Давши им закон љубави, у срцу човечијем обитава, те светом Вером спасавајући се прихватише побратимство и нови савез са Богом. На богослужењима владике и свештенослужитељи призвају Животворног Духа, утешитеља и учитеља на децу Божију која послушно примише вољу Бога и творе дела достојна Побратима, једући „хлеб наш насушни”. Бог се потпуно даје свима, једино се човек штеди када се даје Богу. Бог опрашта сваком новообраћеном преображенику, док човек невољно опрашта и мучни поглед брата свога. Они који успеју да прославе име Божије и опросте, Свештеник и Цар без почетка и краја ће их заштитити и прославити како пред људима тако и пред Оцем Небеским.

Сретан празник вам желе ђакон Горан са уредницима.

• Овим поводом желимо да се захвалимо свима који су помогли и позовемо све оне који желе да помогну у обнови и изградњи парохијског храма Светог Ђорђа Победоносца.